Назив пројекта: "Историја српског државног тужилаштва".

Циљ пројекта:  

На бази истраживања и проучавања архивске и научне грађе, дефинисаће се генеза и дати правно-политичке одлике историјата српског државног тужилаштва. Резултати истраживања и релевантни правни извори учиниће се доступним стручној и широј јавности у форми монографије.   Време истразивања:   Април - децембар 2002. Првих шест месеци прикупљала би се, проучавала и систематизовала научноистраживачка грађа. Последња три месеца предвиђена су за припрему текста монографије за штампу.  

Координатор пројекта:  

др Војислав Ђурђић, редовни професор Правног факултета у Нишу.  

Истраживачи:  

мр Небојша Ранђеловић, асистент Правног факултета у Нишу,
др Саша Кнежевић, доцент Правног факултета у Нишу и
Александар Ђорђевић, асистент-приправник Правног факултета у Нишу.

Координатор пројекта ће, према потреби, ангажовати као истраживаче и носиоце тужилачке функције заинтересоване за научноистраживачки рад.   

Садржина пројекта:   

План истраживања сачиниће координатор пројекта. Планом ће бити дефинисани предмет, обим, место и време истраживања, као и појединачни задаци сваког истраживача, ради реализације постављеног циља пројекта. Пошто историјски развој српског државног тужилаштва у досадашњим научним истраживањима није самостално сагледаван ни монографски обрађиван, истраживачи се, уз постојећу литературу написану углавном од савременика, морају ослонити првенствено на писане изворе и оригиналне текстове закона и подзаконских аката. Такво стање у овој области диктира да се истраживање обави коришћењем искључиво архивске грађе, првенствено у Архиву Србије и Архиву Југославије, као и доступне архивске грађе правосудних органа. Прикпљена грађа биће систематизована у следеће целине: - Време стварања српске државе (од Првог устанка, фактичке и формалне аутономије, до стицања формалне независности 1878. године); - Време независне српске државе (од 1878. године до ступања у заједничку државу1918. године); - Време битисања заједничке државе Краљевине Југославије до 1945. године) и - Време комунистичке и посткомунистичке Југославије. На бази спроведеног истраживања биће припремљена монографија за штампу. Монографија ће садржати три дела. Уводни део саџао би осврт на традицију српског средњовековног законодавства и судски поступак у средњовековној Србији, са нагласком на принцип законитости који је доминирао у српском средњовековном законодавству. У другом делу биће презентирани основни резултати истраживања, према напред изнетој систематици. Трећи део чинили би прилози монографији: оригинални законски текстови и текстови важнијих подзаконских аката, као и други значајни или интересантни писани извори.   

Реализатор истраживања: 

Правни факултет, Ниш

Назив пројекта: Mакропројекат "Стварање услова за развој модерног правног и друштвеног-економског система Србије као демократске државе"  

На предлог Већа Института, Наставно научно веће Факултета, на својој седници одржаној 12/07/2001. године, једногласно је донело одлуку да се приступа изради макропројекта "Стварање услова за развој модерног правног и друштвеног-економског система Србије као демократске државе", који ће се реализовати у периоду од 01.10.2001 до 30.09.2006. године.

У раду на пројекту учествоваће сви наставници и сарадници Факултета. 

Реализатор истраживања: Правни факултет, Ниш

Пројекат: "Тешки облици криминала у Србији у условима транзиције", пројекат (1642), Министарство за науку, технологију и развој.

Предмет истраживања: 

Предмет истраживања су следећи тешки облици инкриминисаних понашања: 1. ПРИВРЕДНИ КРИМИНАЛ И КОРУПЦИЈА; 2. ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ; 3. ТЕШКА ДЕЛА НАСИЉА (убиства, разбојништва и сексуални деликти); 4. ИЛЕГАЛНЕ МИГРАЦИЈЕ; 5. ТРГОВИНА ДРОГОМ. Осим тога, предмет истраживања ће бити и понашања која нису инкриминисана а која по својој суштини припадају некој од ових области. Те врсте криминала и понашања биће анализиране 1. за период од десет година уназад, 2. У актуелном времену, а биће континуирано праћена у току целог трајања пројекта и извршена процена за следећих 3 до 5 година. 

Садржај истраживања: 

Садржај истраживања могуће је одредити као: 1. Утврђивање врста кажњивих понашања које егзистирају унутар сваког од наведених облика криминала; 2.Утврђивање учесталости и структуре тих понашања и тих облика криминала; 3. Анализа регионалне распоређености ових облика криминала; 4. Анализа степена угрожености овим облицима криминала и штете у појединим привредним и непривредним делатностима; 5. Утврђивање макросоцијалних и микросоцијалних услова који су утицали на развој ових облика криминала;6. Анализа социјалних профила главних носилаца ових облика криминала.; 7. Испитивање социјалних и психолошких карактеристика на узорцима учинилаца ових дела; 8. Анализа социјалних и психолошких последица које раст овог криминала има по становништво и анализа основних социјалних обележја жртава ових облика криминала; 9. Анализа државне реакције на ове облике криминала посебно рад органа гоњења и казнене политике судова; 10. Анализа међународних искустава, међународних решења и норми у борби против ових облика криминала; 11. Формирање статистичког информационог система за евидентирање и статистичку анализу дела, учинилаца, жртава и материјалне штете. Оригиналност предложених истраживања: За разлику од ранијих приступа у овом пројекту се ти облици третирају међузависно. Оригиналност идеје се виду у садржају истраживања у тачкама садржаја истраживања (4,5,6,7,8 и 11) 

Циљ истраживања: 

Основни циљ истраживања спецификује се као: 1. Утврђивање објективне слике криминала у Србији у анализираном периоду; 2. Утврђивање главних привредних и социјалних праваца напада овог криминала; 3. Утврђивање дугорочне стратегије борбе против ових облика криминала која укључује развој метода превенције и промена у систему државне реакције посебно у казненом законодавству. 

Реализатори истраживања: 

Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд
Правни факултет у Нишу  

Пројекат: "Културни и етнички односи на Балкану – могућности регионалне и европске интеграције", пројекат (1310), Министарство за науку, технологију и развој.

Предмет истраживања:  

Већина балканских држава налази се у постсоцијалистичком периоду развоја. Доба транзиције и глобализације наметнуло је балканским народима потребу да редефинишу свој положај мање-више изолованих, али међусобно завађених етникума, захтевајући од њих да се укључе у интеграционе токове не само на регионалном плану већ и у европском простору. Савремена социо-културна динамика постсоцијалистичких друштава на Балкану – улоге културних и етничких идентитета, њихов утицај на актере интеграционих и дезинтеграционих и модернизацијских процеса, могућности развоја, регионалне и европске интеграције – предмет су овог макропројекта.  

Садржај истраживања: 

Вишеслојност култура и етнички идентитети на Балкану са својиим утицајима на процесе регионалне и европске интеграције, треба да буду истражени са различитих теоријско-емпиријских аспеката у следећим тематским целинама: 1. Историјско-социолошко разматрање утицаја културе на друштвене промене у мултикултурним и мултиентичким друштвима, 2. Положај културних и етничких идентитета у балканским друштвима у транзицији, 3. Могућности сарадње балканских култура и етницитета и регионалне и европске интеграције. Циљ истраживања је формулисање правилности, законитости у понашању друштвених група и актера током друштвених промена у земљама у транзицији. Посебна пажња биће посвећена истраживањима дубинских етнопсхилошких матрица, националних карактера и културних образаца етничких група на Балкану, али и идентификацији заједничких вредности. Резултати могу служити за рационално заснивање и планирање реформских стратегија, али и за усмеравање процеса регионалне и европске интеграције.  

Циљ истраживања: 

Циљ истраживања је формулисање правилности, законитости у понашању друштвених група и актера током друштвених промена у земљама у транзицији. Посебна пажња биће посвећена и истраживањима дубинских етнопсихолошких матрица, националних карактера и културних образаца етничких група на Балкану, али и идентификацији заједничких вредности. Резултати могу служити за рационално заснивање и планирање реформских стратегија, али и за усмеравање процеса регионалне и европске интеграције. 

Реализатори истраживања: 

Филозофски факултет, Ниш
Филозофски факултет, Приштина
Машински факултет, Ниш
Правни факултет, Ниш

Рачунарско-информациони центар, чији је рад отпочео 1997. године, представља део Научно-истраживачке јединце Факултета. Основан је ради обављања информационих послова у области научно-истраживачке делатности и пружања техничке помоћи и подршке наставном процесу и раду стручних служби. Услуге Рачунско-информационог центра користе наставници, сарадници стручни органи Факултета, студенти и студентске асоцијације. Ради стварања што бољих услова обуке студената за коришћење нових информационих технологија, планирано је опремање посебне рачунарске учионице намењене студентима. Факултет је повезан у јединствени информациони систем Универзитета у Нишу (ЈУНИС).

На Факултету су стално активни MAIL сервер и WEB сервер (http://www.prafak.ni.ac.rs).

Преко Интернета, са факултетске презентације, јавности су доступни актуелни подаци о Факултету, наставном и научном раду наставника и сарадника и други подаци о активностима на Факултету. Студентима су на располагању информације о испитним роковима, распореду испита, распореду часова и терминима консултација. Постоји могућност пријављивања испита путем Интернета, као и претраживања библиотечких фондова. Створени су технички услови и за размену научних, стручних и практичних информација заинтересованих лица преко "Форума", виртуелног места "окупљања" и јавне дискусије поводом законских пројеката и актуелних друштвених и правних тема.

Факултет има развијену модерну локалну мрежу, која покрива све организационе јединице Факултета, стручне службе и кабинете. Локална мрежа омогућава брзу и несметану комуникацију и заједнички рад корисника. Факултет располаже са  142 савремена рачунара, 6 видео пројектора, 60 штампача, 5 скенера, 3 фотокопир апарата, 15 лаптоп рачунара и осталом пратећом опремом. Планирана је набавка нове опреме за примену савремених образовних технологија.

Пројектант информационих система и програма: Бранко Стевановић, дипл. инг. ел., Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Пројектант информатичке инфраструктуре: Владимир Благојевић, дипл. инг. ел., Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

018/500-288

Центар за публикације је организациона научно-истраживачка јединица Факултета, основана 1998. године, која обавља издавачку делатност. Основни задатак Центра састоји су у организовању и припреми издавања уџбеника, монографија, зборника радова са научних скупова и других научно-стручних публикација, у штампаном и електронским облику, намењених образовном, научном и стручном раду. Саставни део издавачког плана Центра је серијска публикација Зборник радова Правног факултета у Нишу. Центар за публикације припрема и организује издавање билтена, информатора, брошура и другог информативног материјала. Редовно се публикује "Билтен Правног факултета у Нишу", у коме се објављују општи нормативни акти и одлуке органа управљања Факултета, као и "Билтен приновљених публикација Библиотеке Правног факултета у Нишу". Будућим студентима и бруцошима намењени су информатори и водичи, у којима су садржане основне информације о Факултету, наставном плану и програму, пријемном испиту, упису, режиму студија и сл.

ЗБОРНИК РАДОВА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ ФАКУЛТЕТА

Центар за публикације, као и сам Факултет, остварују сарадњу у области издаваштва са сродним научним и образовним установама у земљи и у иностранству. У серијским и другим публикацијама објавјују се радови наставника и сарадника Правног факултета у Нишу, као и научника и стручњака са других факултета и институција.

Радом Центра управљају Издавачки савет и управник. Техничко-стручне послове везане за издавање публикација обавља сарадник за публикације и међународну сарадњу.

Управник Центра за публикације је проф. др Љубица Николић.

Чланови Издавачког савета Центра за публикације су:

1. проф. др Љубица Николић, управник Центра за публикације,
2. проф. др Александар Мојашевић, продекан за науку и финансије,
3. проф. др Срђан Голубовић,
4. проф. др Душица Миладиновић Стефановић,
5. проф. др Сања Марјановић,
6. проф. др Новак Крстић,
7. проф. др Милица Вучковић, и
8. доц. др Ивана Симоновић

Образац бр. 1 - Прелиминарна пријава на Јавни позив за објављивање публикација

Образац бр. 2 - Коначна пријава за објављивање публикације

Образац бр. 3 - Рецензентски лист за публикације које чине наставни и испитни материјал - (.doc), (.pdf)

Образац бр. 4 - Рецензентски лист за монографске и остале публикације - (.doc), (.pdf)

Образац бр. 5 - Изјава о лекторисању - (.doc), (.pdf)